Bio jednom jedan dječak veoma ružnog karaktera. Njegov otac mu je jednog dana dao vrećicu sa čavlima i rekao mu da zabije po jedan čavao u vrata svaki put kad se bude ružno ponašao i/ili kad se posvađa s nekim.
Prvog dana je zabio 37 čavla. Sljedećih tjedana naučio je kontrolirati se i broj zabijenih čavala se smanjivao iz dana u dan. Otkrio je da je lakše kontrolirati se umjesto zabijati čavle.
Na kraju je došao dan kada dječak nije zabio niti jedan čavao u vrata. Tada je otišao kod oca i reče mu da danas nije zabio niti jedan čavao.
Otac mu je tada rekao da izvadi čavao iz vrata za svaki dan kada ne bude izgubio strpljenje. Dani su prolazili i na kraju je dječak rekao ocu da je izvadio sve čavle iz vrata.
Otac je odveo sina do vrata i rekao mu: “Sine, ponašao si se vrlo dobro, a vidi koliko rupa ima u vratima!”
“Nikad više neće biti kao prije. Kad se posvađaš s nekim i kad mu kažeš ružne stvari ostavljaš mu ranu kao ovu.”
Možeš zabosti nož u čovjeka i izvaditi ga odmah, ali će rana ostati zauvijek. Nije bitno koliko ćeš se puta ispričati, rana će ostati. Verbalna rana čini isto zlo kao i tjelesna rana.
PRIJATELJI su rijetko blago, čine te sretnim i ohrabruju te. Spremni su te saslušati kada ti je to potrebno, podržavaju te i otvaraju svoje srce pred tobom.
Nema komentara:
Objavi komentar